Pokloni stih ili pjesmu

Poklonite neki odgovarajući stih ili mozda pjesmu osobi iznad ...

Iznad svega oblak mali
Pahuljastih kapi tkanje,
Plovio je smješak,sretan
Lijeno,tiho i iza sjene,
Ne videći uvijek dobro,
Sada vidi tu i mene.

Da li ti nocas trebam, ceznjo
da l’ sliku zagrlis mi nezno
prava ljubav jednom desi se

Kad jedan voli, jedan daje
upola ljubav manje traje
s jednim krilom ne leti se


Sanjam te, u tom rekord obaram
ne bih da se budim
znaj, jos u osmeh pretvaram
suze u sekundi

Daj, ti me znas koliko me
niko znao nije
pamet trazi razloge
sa srcem lako ti je

Kao u filmu slike vratim
od svega samo tebe pamtim
prava ljubav jednom desi se

Kad jedan voli, jedan daje
upola ljubav manje traje
s jednim krilom ne leti se

Dodirne dušu skoro svaka stvar

Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k’o dar.

Ko mjeri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih ljeta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo, sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?

Da se na nama ravnodušnost grije?
O, dome, travo, o, večernja sjeni,
dok se gledamo tako, obrgljeni,
najednom sve to kroz vas k nama vije.

Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski svjetski prostor. Kroz nas laste
prolijeću tiho. Ja, rastanja žedan,
pogledah, i u meni drvo raste.

Rainer Maria Rilke

Jos te nesto cini izuzetnom
ne samo lepota
voleo sam te i volecu te
do kraja zivota

Ja sam sreco navikao na tugu
sam za stolom sedim cesto
nikad nece da zauzme druga
u mom srcu tvoje mesto

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violončelo... Čežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil

Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

:hello:

Mozda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
i da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odre
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare svezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il" te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni seg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti cvet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san i java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozd spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota
Mozda zivi i doci ce posla ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

:4funiess: :18808:

Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.
Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svetla.

A nisam ti rekao:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.

A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.


Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.


Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.


I u tom trajanju ne znam da li sam ucinio sve za tebe
ljubavi moja.

Molim za sunce u tvojim
oèima,
za dodir koji budi
treptaj života,
za tebe jedina ljubavi
moja.


Molim da ruže ne venu
kao seæanje,
da nijednu suzu ne
puste više.

Zelena frizura

Zelena frizura,
Djevičanske grudi,
Zašto ti, tanka brezo,
Pogled po jezeru bludi?

O čem ti zvoni pijesak?
I što ti vjetar veli?
Ili ti granata kosa
Mjesečev češalj želi?

Otkrij mi, otkrij, što misli
Tvoj drveni um,
Ja volim taj tvoj tužni,
Tvoj predjesenji šum.

A ona reče: – Druže,
Radoznao tako,
Danas u noći zvjezdanoj
Pastir je ovdje plako.

Ljeskala se je trava,
Mjesec je pružio sjene,
On grljaše koljena moja,
Bjelja no u žene.

Uzdahnuvši duboko
Pod zvonom grana ovih
Izustio je: Zbogom!
Do ždralova novih!

Sergej Jesenjin

Kad nocu dises pored uzglavlja mi

Ja slusam spori pokret zodijaka

Nad ravnim krovom, glasove u tami,

Sto boji prostor izmedju dva znaka;

Najblizi svetu onda kad smo sami,

Kad dusa sveta sapuce iz mraka,

Ucimo mudrost druzenja s tisinom -

I ljubav nasa stari kao vino.

Na moje rame naslonjena - Atolaguire Manuel

Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.
Uzbđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli...

Slap

Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem znači moja mala kap?

Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Dobriša Cesarić

Moji drugovi


Moji su drugovi biseri rasuti
po celom svetu
i ja sam selica
pa ih ponekad sretnem u letu

Da l' je to sudbina
il' ko zna sta li je
kad god se sretnemo
uvek se zalije, uvek se zavrsi
s' nekom od nasih pesama

Moji su drugovi
zestoki momci velikog srca
i kad se pije i kad se ljubi
i kad se puca

Gore od Aljaske do Australije
kad god se sretnemo
uvek se zalije, uvek se zavrsi
s' nekom od nasih pesama


Da smo zivi i zdravi
jos godina sto
da je pesme i vina
i da nas cuva Bog

Da su najbolje zene
uvek pored nas
jer ovaj zivot je kratak
i prozuji za cas

Za moje drugove
ja molim vetrove za puna jedra
puteve sigurne, a noci zvezdane
i jutra vedra