Papagaji

Papagaji (lat. Psittaciformes) su red ptica kome pripadaju 372 vrste u 86 rodova. Ovaj red se deli u tri porodice: Psittacidae (pravi papagaji), Cacatuidae (kakadui) i Strigopidae (novozelandski papagaji).
Papagaji žive u svim tropskim i suptropskim područjima, kao što su: Australija, Okeanija, južna i Jugoistočna Azija, južni delovi Severne Amerike, Južna Amerika i Afrika. Neke vrste obitavaju u umerenom području južne hemisfere. Najveća biološka raznovrsnost prisutna je u Južnoj Americi, Novoj Gvineji i Australiji.
Za ovaj životinjski red karakteristični su jak zakrivljen kljun prilagođen velikom broju aktivnosti, uspravan stav i jake noge sa zigodaktilnim stopalima. Veliki broj vrsta prinosi hranu stopalom do kljuna, što je kod drugih ptica redak izuzetak. Većina papagaja su uglavnom zeleni, dok su neke vrste šarene. Kakadui imaju pokretnu krestu od perja na vrhu glave i po boji variraju od pretežno bele do pretežno crne. Kod većine papagaja nije vidljiva razlika između ženki i mužjaka, ili je ona minimalna.

Što se tiče veličine, ovo je najraznovrsnija klasa ptica. Jedna vrsta pigmejskog papagaja je tipično duga oko 8 santimetara i teži manje od 10 grama. Hijacintna ara duga je oko 1 metar i teži 4 kilograma.

Papagaji se hrane semenom, orasima, voćem, izdancima i drugom biljnom hranom. Neke vrste se hrane insektima i malim životinjama. Loriji su potporodica papagaja koji su specijalizovani za ishranu cvetnim nektarom i mekim voćem. Skoro svi papagaji se gnezde u šupljinama stabala, polažu bela jaja iz kojih se legu ptići kojima je neophodna nega.

Papagaji spadaju u najinteligentnije vrste ptica. Neke vrste imaju sposobnost da imitiraju ljudski glas, što ih čini popularnim kućnim ljubimcima. Trgovina papagajima, gubitak prirodnog staništa, konkurencija drugih vrsta i lov ugrožavaju populacije papagaja u divljini. Smatra se da je ova klasa ptica najeksploatisanija od svih klasa ptica

Daju li papagaji zaista imena svojim mladuncima?
Naučnici su odavno utvrdili da papagaji umeju da vokalizuju svoja imena, ali je dugo bila misterija jesu li im ona urođena ili su ih dobili od roditelja.

Istraživački tim National Geographic-a koji je vodio doktorant Karl Berg posmatrao je zelene papagaje i otkrio da ovi pernati roditelji zapravo daju imena svojim mladima.

U ovom eksperimentu, istraživački tim je postavio skrivene kamere i audio rekodere u sedamnaest gnezda zelenih papagaja u Gvariku, Venecuela.
Jaja su, naime, u devet gnezda zamenjena i davana različitim roditeljima. To je bio važan deo eksperiment jer je trebalo da pokaže da li određene zvučne sličnosti potiču od genetskih predodređenosti i kako genetika utiče na ovo "stvaranje" imena. Ostalih osam od sedamnaest gnezda je ostalo sa svojim prvobitnim jajima, te se jedna grupa upoređivala s drugom.

Rezultati istraživanja su pokazali da su imena mladunaca koji su bili priključeni drugim porodicama bila sličnija imenima roditelja koji su ih podizali nego njihovim biološkim roditeljima.
Istraživanje je takođe pokazalo da mladi uče svoja imena u roku od nekoliko nedelja od rođenja i da počinju da ga ih "izgovaraju" tako što imitiraju zvuk.

Papagaji nisu jedine životinje koje daju imena svojoj deci, iako je ovo retkost u životinjskom carstvu. Delfini, takođe, imaju imena. Naučnici veruju da imena delfina imaju veze s njihovom sofisticiranom socijalnom strukturom. Kada se izgubi delfin, ostali ga dozivaju kako bi ih izgubljeni član jata mogao pronaći. Što se tiče papagaja, ne znamo tačno kako im imenovanje mladih pomaže u divljini, premda postoje mnoge teorije. Na primer, moguće je da im imenovanje mladunaca pomaže da ih nađu u velikim jatima i na velikoj distanci. Tokom leta, oni moraju da prate jedni druge zato što zeleni papagaji dugo zavise od roditelja. Tri nedelje pre nego što zvanično napuste gnezdo, oni se i dalje uzdaju da će im majka i otac obezbediti hranu, tako da ukoliko se izgube mogu umreti od gladi. Tako da majka papagaja verovatno doziva svoje mlade na ručak.
Papagaji imaju velike mozgove u odnosu na svoja tela, što utiče na sezone gnezdenja. Međutim, iako se na prvi pogled to ne može reći, moguće da da imamo više zajedničkog s ovim životinjama nego što smo mislili. Na primer, beba zelenog papagaja ponekad „podesi“ svoje pravo ime pre upotrebe. Ova praksa nije neuobičajena među ljudima, koji odluče da skrate svoje ime, koriste nadimak ili ga u potpunosti promene.